10 najvažnijih saveta za parodontitis / upalu desni

1 SAVET

Zdrave desni su čvrste i ne krvare

Zdravi zubi su prekriveni finom parodontalnom membranom, koja je srasla sa kosti u zubnoj duplji. Iznad nje leži guma u sloju debljine 1-2 mm. Zdrave desni prijanjaju za vrat zuba sa mnogo malih usisnih čašica. One sprečavaju da bakterije i plak prodru između desni i zuba do vilice.

Stručni savjet:

Zdrave desni su čvrste, bledo ružičaste, blago ispupčene i ne krvare kada se dodirnu ili peru. “Crvena estetika” je veoma važan faktor za blistavo lep osmeh.

2 SAVET

Krvarenje desni je signal upozorenja

Povećano nakupljanje plaka ili stvaranje kamenca može da dovede do gingivitisa. Ovo je uzrokovano bakterijama u plaku, koje dovode do pojačanog protoka krvi i labavljenja desni. Desni oteču i krvare kada ih dodirnete ili perete zube. Upala desni takođe može da bude izraz hormonalnih interakcija (npr. trudnoća, kontracepcione pilule, itd.) ili se javlja u kombinaciji s opštim bolestima (npr. dijabetes) ili interakcijama lekova (npr. antihipertenzivni lekovi, antiepileptički lekovi, itd.).

Stručni savjet:

Krvarenje desni obično se uspešno leči profesionalnim čišćenjem zuba od strane stomatologa. Temeljno pranje zuba je najbolji način da sprečite krvarenje (pogledajte vodič za negu zuba i usne šupljine).

3 SAVET

Gubitak kostiju je nepovratan

Genetski uslovljeni (nasledna predispozicija) i stečeni faktori rizika u toku života, kao što su opšte bolesti (npr. dijabetes, reumatske bolesti, autoimune bolesti itd.), neželjena dejstva lekova (videti Savet 2), životne navike (npr. pušenje) ili stres, mogu da dovedu do prekomernih imunoloških (odbrambenih) reakcija na desni i parodoncijum. Telo tada proizvodi prenosne supstance kao odgovor na (normalnu) bakterijsku infekciju, koje dovode do degradacije parodoncijuma i koštanog odeljka za zube. Kao rezultat toga, kost i (često) desni mogu da se povuku. Ogoljene površine korena se javljaju, ne retko sa preosetljivošću, migracijom zuba i labavljenjem. U završnoj fazi dolazi do degradacije zubne šupljine na viličnoj kosti i ispadanja zuba.

Stručni savjet:

Parodontitis je često posledica nasledne predispozicije i može da bude podstaknut opštim bolestima ili životnim navikama kao što su pušenje i posebno stres.

4 SAVET

Parodontitis (ranije parodontoza)

U prošlosti se smatralo da je “parodontalna bolest” gubitak kostiju povezan sa godinama u smislu remodeliranja kostiju sa starenjem. Takođe se smatralo da preopterećenje zuba može da dovede do gubitka koštane mase. Međutim, naučna otkrića su to opovrgla tokom godina. Danas je poznato da je “parodontitis” zapaljensko oboljenje koje je, iako bakterijskog porekla, uzrokovano preteranom imunološkom reakcijom, kao što je gore opisano.

Stručni savjet:

Jednom parodontitis – uvek parodontitis. Svako ko je jednom imao parodontitis obično je pogođen doživotno. Uzroci se ne mogu izlečiti. Međutim, savremena stomatologija može efikasno da zaustavi napredovanje bolesti u većini slučajeva kroz periodične preventivne tretmane.

5 SAVET

Ogoljeni vratovi zuba nisu razlog za zabrinutost

Mnogi ljudi pate od ogoljenih zubnih vratova i preosetljivosti. Ovo takođe može da ima druge uzroke. Na primer, koštani prozori na parodoncijumu se mogu pojaviti već tokom rasta, ili ogoljene površine korena mogu da budu rezultat ekstenzivnih ortodontskih pomeranja korena ili pogrešne tehnike pranja zuba (obično prevelik pritisak četkice).

Stručni savjet:

Ogoljeni vratovi zuba se često mogu ostaviti takvi kakvi su. Zahvaćeni zubi obično nisu izloženi dodatnom riziku od gubitka. U slučaju vizuelnih oštećenja, ona mogu vrlo uspešno da se pokriju mikrohirurškim pomeranjem desni ili presađivanjem.

6 SAVET

Parodontitis dolazi u različitim oblicima i progresijama

Posebno je kritičan takozvani agresivni parodontitis, koji se najčešće javlja kod pacijenata u mlađoj dobi (ispod 40 godina) i praćen je brzom progresijom. Oboleli pacijenti moraju da se leče brzo i efikasno. Vađenje zuba je često neophodno. Kod takozvanog hroničnog parodontitisa (odrasli pacijenti stariji od 40 godina) napredovanje je sporije, a prognoza je znatno bolja. Zubi se po pravilu mogu očuvati na duži rok.

Stručni savjet:

Parodontitis se može javiti i u vezi sa opštim oboljenjima. U nejasnim slučajevima treba uraditi laboratorijski test krvi ili internističko razjašnjenje.

7 SAVET

Rana detekcija je ključ uspešnog lečenja

Znaci upozorenja kao što su krvarenje desni, povlačenje desni, loš zadah (pogledajte „10 najvažnijih saveta o lošem zadahu“) ili migracija zuba treba rano da počnu da se prate. Stomatolog može da isključi mogućnost parodontitisa u roku od nekoliko sekundi pomoću jednostavnog takozvanog paradontalnog skrining indeksa. Za obolele, rade se džepni nalazi i rendgenski pregledi ili se rade posebni testovi rizika do genetske dijagnostike da bi se utvrdili uzroci i napredak bolesti.

Stručni savjet:

Savremena stomatologija omogućava veoma ciljanu dijagnostiku. Precizno poznavanje pojedinačnih faktora rizika je ključno za uspeh lečenja.

8 SAVET

Nema straha od parodontalne terapije

Bauk “operacije” ili “struganja površina korena” je odavno prošlost. Danas postoje veoma nežne i veoma uspešne alternative tretmana: Korišćenjem tankih sondi koje osciluju u soničnom ili ultrasoničnom opsegu, pod intenzivnom irigacijom, zahvaćene površine korena se pažljivo čiste od naslaga kao što su plak, bakterijski slojevi ili kamenac. Fino čišćenje pora na površini korena vrši se nežnim česticama praha u spreju vazduh/voda, koje se raspršuju u gingivalne džepove. Džepovi od dubine od 5 mm se zatim mogu premazati plavom bojom i bezbolno dezinfikovati laserskim svetlom (PACT® – foto-aktivirana terapija). Ovo poslednje često zamenjuje davanje antibiotika, što je donedavno bilo uobičajeno, i nema neželjenih efekata. U slučaju veoma dubokih džepova, na džep se mogu naneti gelovi koji podstiču regeneraciju.

Stručni savjet:

Savremeni tretman parodontitisa je obično bezbolan ili bezbolan uz nežnu anesteziju (dentalna injekcija). Posledice su izuzetno retke.

9 SAVET

Izlečenje tokom vremena nakon tretmana je pre profilakse

Posle uspešnog inicijalnog parodontalnog tretmana (videti Savet 8), desni se zatežu i, u najboljem slučaju, formiraju nove fine lepljive strukture nalik na vakum na očišćenoj površini korena zuba. Međutim, regeneracija kostiju se obično ne dešava. Osnovna sklonost ka parodontitisu (genetski i stečeni faktori rizika, videti Savet 3) i povezana sklonost imunološkoj preteranoj reakciji, takođe uglavnom ostaju nepromenjene. U tom pogledu, parodontitis je u osnovi “neizlečiv”. Stanje bez upale i povezani zastoji za dalju resorpciju kosti, ostaju stabilni samo u određenom vremenskom intervalu, koji varira od osobe do osobe. Ovo mora da se odredi pojedinačno kako bi se parodontalna terapija (tzv. Podržavajuća parodontalna terapija, UPT) ponavljala u modifikovanom ili analognom obliku u ovim intervalima.

Stručni savjet:

Evo šta možete da uradite: Svakodnevno perite zube (pogledajte ApaCare® Savete za negu zuba) u kombinaciji sa 20 ApaCare® Tečnošću za ispiranje usta dva puta dnevno! Pored toga, preporučuje se redovna upotreba oralnih probiotika kao što je BioLactis®.

10 SAVET

Redovna prevencija često (daleko) bolje pomaže od profesionalnog čišćenja zuba

Takozvano profesionalno čišćenje zuba podrazumeva uklanjanje kamenca i čišćenje vidljivih površina zuba iznad linije desni. Ovo čišćenje ne utiče na bakterijski plak na površini korena ispod linije desni. Međutim, ovo drugo uzrokuje parodontitis. Iz tog razloga, površine korena ispod gingivalnog sulkusa (šava) takođe moraju redovno da se čiste (Podržavajuća parodontalna terapija/UPT, videti Savet 9). To radi stomatolog ili posebno obučeno osoblje (dentalni higijeničar, specijalista za profilaksu, itd.). Prvi pregled/UPT se obično obavlja 6-8 nedelja nakon početne parodontalne terapije, zatim nakon 3 meseca. Interval od 3 meseca se produžava na 6, 9 ili 12 meseci pod redovnom kontrolom, u zavisnosti od sklonosti ka zapaljenju, ili se u slučaju recidiva (npr. u rizičnim periodima: trudnoća, menopauza, opšte bolesti, lekovi) skraćuje.

Stručni savjet:

Naučne studije o parodontitisu pokazuju da je u većini slučajeva moguće sačuvati zube sa veoma visokim uspehom u dugim periodima (20 godina) i u starosti, čak i u uznapredovalim stadijumima bolesti, ciljanim tretmanima parodontitisa u kombinaciji sa redovnim intenzivnim terapijama održavanja.